Sve čega se ne sećam

Odluka

Majka je u najgorim mukama rađala stotinama godina. Dolazili su iz svih mogućih krajeva da joj pomognu, ali joj je većina samo odmagala, neko čistog srca, mogao je da je s vremena na vreme umiri svojom pesmom ili glasom. Svi su mislili posle 4 veka da će izdahnuti i da majka neće uspeti, njena ostala deca, prešla su kod drugih porodica da rade kao sluge, i nisu verovali u svoju majku, ali ona se naposletku muka rešila, i donela je na svet svoje dete. Bilo je ono obično,ni po čemu posebno. Lepo, iskreno i čisto, kao svako dete. Ubrzo, u kraljevstvo u kom je dete došlo na svet došli su zli čarobnjaci. Oni su se bavili tamom, i nesrećom. Majku su zatvorili u kulu i planirali da dete uzmu pod svoje. Nisu mogli ništa detetu, jer koliko god ono bilo samo i napušteno, u njemu postojala je sva patnja njegovog rođenja, koju je njegova majka doživela,i zli čarobnjaci nisu mogli da mu priđu. Oni su smislili zakone, nove, stare, okupili celu svitu svih čarobnjaka i važnijih vila za koje je znalo kraljevstvo i širina, i svi su se složili da dete mora da nestane. Ono nije htelo ni da čuje. Samo je tražilo svoju majku, a majka je tražila svoje dete. Prolazile su godine, i dete je raslo. Postalo je čovek. Tada, oni koji su se predstavljali kao njegovi roditelji, od njega tražiše da se odrekne žene koja ga je na svet donela, zarad pogodnosti dobrog života, jer ona se njega odavno odrekla. Dete nije verovalo da ga se majka odrekla i tražilo je da to čuje od nje. Pretili su majci. Gađali je kamenjem, mučili na najgore načine, palili pa gasili, ubijali i vraćali u život, kidali na komade, pa sklapali i čekali da izusti. Majka je dugo ćutala. Stavili su je u sobu, praznu, bez hrane, vode, sunca i ljubavi. Čekali da poklekne. "Samo treba da progovoriš" čikali su je. Mamili toplim napitkom, okrepljujućim obrocima, mahali zlatom pred njom. Majka ne progovori ništa. Pokušala je nekoliko puta da ustane i da traži pomoć od nekog, bilo koga, ali su joj tada zadavali velike udarce. Najveće. Dovodli bi joj njenu decu,koja su je napustila da je vređaju, pljuju i gađaju kamenjem. Ona je ćutala. Postade svega dosta zlim čarobnjacima te rekoše da je vreme majci da donese odluku. Ili će da se odrekne svoga deteta, i da živi. Ili će da umre i ona i sva njena deca. A, imaše majka mnogo dece, i one koja su je vređala i one koja je nikad nisu izdala. Sela je u ćošak svog zatočeništva i čekala dan odluke. Bilo je hladno, iako je već uveliko stiglo proleće. Njeno dete lično, ono oko kog je hajka, pope se u kulu da vidi svoju majku. Stade pred njom kumiti i moliti da slaže, da ga se odrekne, da će biti svima bolje, da će svakom učiniti dobro. Zli čarobnjaci će odustati, neće više nikog mučiti i maltretirati. I majka uhvati dete za ruku, pogleda ga uplašenim, izmučenim očima i ono ućuta. "Ako se i odreknem svog deteta, zarad druge svoje dece, kakva sam to majka?"
"Opraštam ti majko, opraštam ti!" plakalo je dete. "Prekini samo ovu agoniju, samo me odbaci, ja mogu sam, ja sam navikao bez tebe, sve ovo vreme!" Zli Čarobnjaci osetiše da je majka blizu slamanja i uleteše u njenu tamnicu! "Sada smo najjači!"- zagrmeše. "Sada ćemo dobiti svu moć." Majka ih pogleda i šapnu

"Nikada."

Čarobnjaci nestaše u prah.

Odluka [Odgovori]

Naša majka..SRBIJA!

bezreci [Odgovori]

tuga..