Devet dana
Najstarija priča na svetu.
Dečak i devojčica su se zaljubili. Dečak je to prvi rekao. Devojčica likovala, on je porekao, ona je plakala.
Prošle su godine, oni su se povremeno viđali, i svaki put bi neko od njih porekao, a neko rekao. Igrali su se „ne dam ti se" igre. Igre koja nema kraj.
U vremenu koje je prošlo između, nisu samo postojali. Oni su posebni, i dešavali su im se drugi snovi, drugi ljudi, mesta, zvezdana neba, peščane plaže, vikendice, rođendani, mature, ispiti.
Desile su im se i ljubavi. Neke su bolele, trajale duže od drugih. Ljudi koji su ih sreli, bili su važni ili nevažni. I bilo je onih zbog kojih se broje dani, danima. Ali, nije bilo onih zbog kojih godinama brojiš dane. To se samo jednom desi.
Dešava se da zaboravim. Pomislim, "Predivno! Pogledaj kako si odrasla, zrela i pametna! Uopšte više nisi devojčica koja broji dane!" A onda se čuje zvuk neke poruke, ili nam se pogledi sretnu u nekoj velikoj gužvi, ili u autobusu zamiriše neko na dobro poznati, misteriozni, muški parfem i vrati se kao da nikad nije ni nestalo. Vrati se kao da kaže "Glupačo, zar si mislila mene da se rešiš?!"
E, a kada se vrati- okružena ljudima, pijem, smejem se, pišem, ali nijednom, baš nijednom, ne mislim na njega.
Nijednom, baš nijednom, ne dođe mi da napišem poruku, ili da okrenem taj broj. Ne proveravam mu profile na društvenim mrežama, ne gledam naše snimke, a najviše od svega NIKADA ne razmišljam o njemu pred spavanje, i ne prisećam se ko je šta i u kom momentu rekao. Zato što, u suštini, meni uopšte nije stalo...
Ja ne znam čak ni šta bih rekla kada bi me on pozvao. Ne zanima me ni šta radi, ni da li mu se spava, ili je gladan, niti kako se smeje, i sa kim se trenutno čuje. Ništa od toga me ne zanima.
To me ne zanima već čitavih devet dana.
Takođe, uopšte se ne plašim šta će sa nama biti, ne plašim se da njegovo sveprisutno neprisustvo mene ne zaledi, i da ga zauvek ne otpišem, ne plašim se da me neće pozvati jako dugo, a kada me bude pozvao, da me više neće biti briga.
Strah je osećanje koje mi je potpuno strano u ovoj situaciji.
Ne znam šta je to, možda je to samo do mene, možda druge devojčice nisu takve, možda su sve obrnuto.
Dečaci, s druge strane, oni... Piju, prave se odrasli, mnogo zauzeti, provode vreme sa svojim drugarima i rade razne stvari sa drugim devojkama, i nekad se sete, ali, oni su previše puta rekli, a premalo puta porekli, da bi bili ti koji brinu.
Ali, ne brinem ni ja, nisam ja kao druge devojčice.
Ja nisam kao druge devojčice već čitavih devet dana.
